Prehrambena Industrija - Srbija

Mesna industrija se suočava sa problemima zbog pada potrošnje

Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO )  Ujedinjenih nacija, tržište mesa u 2020. pretrpelo je pad cena, a najveći uticaj na to imala su ograničenja najvećih država uvoznica mesa usled ekonomske recesije, otežanog transporta, pada potrošnje, ali i rasta domaćih zaliha. Neku vrstu ograničenja uvelo je 14 od 20 vodećih uvoznica.

Ta organizacija objavila je da je u ovom sektoru prošle godine zabeležen prosečan pad cena od 4,5 odsto u odnosu na 2019. i da pojeftinjenje nije zaobišlo nijednu vrstu mesa. Najveći pad zabeležen je kod cena živinskog mesa (9,8 odsto), svinjetina je pojeftinila za 3,6 procenata, a govedina za 1,4 odsto. Kao dodatni razlozi takvog stanja na globalnom tržištu navode se i privremena zatvaranja pogona, smanjenje doznaka iz inostranstva, pad prihoda od turizma i izvoza, što je umanjilo kupovnu moć, ali i potrošnju mesa.

Kako će se ovakva situacija odraziti na srpsku mesnu industriju i, generalno, stočarstvo budući i da se naši proizvođači suočavaju sa padom otkupnih cena i potrošnje?

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekao je za „Politiku“ da je ova privredna grana suočava sa velikim problemima jer je proizvodnja ostala na kapacitetima iz prethodnog perioda dok je potrošnja značajno smanjena.

– Potrošnja na domaćem tržištu pala je za oko 20 odsto. Turistički sektor je u minusu, a građani takođe manje kupuju meso i mesne prerađevine. U prvom delu 2020. bilo je dosta prepreka, od izvoza do transporta. Komora se dosta angažovala što se tiče procedura „zelenog prolaza” da bi kamioni išli neometano. To je postignuto, ali ne može to tek tako lako da se pokrene - istakao je on.

Prema njegovim rečima, druga otežavajuća okolnost jeste da je u drugom delu 2020. došlo do povećanog uvoza prerađevina i svinjskog mesa za 25 do 30 odsto u odnosu na 2019.  godinu.

– Sve to se odrazilo na ovaj sektor, mesnoprerađivačka industrija je baš u velikim problemima - ističe Budimović i dodaje da u januaru jeste bio nešto smanjen uvoz mesnih prerađevina u odnosu na isti period 2020.  godine.

Smatra da je ovo verovatno povezano i sa potrošnjom jer uvoznici nisu iz klanične industrije već  je reč o trgovinskim lancima.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je izjavio da je naša poljoprivreda, posle 30 godina, ponovo ušla na najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, ali i Indije i Kine, a da se uskoro očekuje i izvoz u Vijetnam i Indoneziju. Na Bliski istok se računa i kada je reč o junećem i jagnjećem mesu.

Kako je obrazložio, ozbiljne količine junećeg mesa krenule su i put Libana, dok je Vijatnam, s 80 miliona stanovnika, zainteresovan za kupovinu svinjskog mesa iz Srbije.

– To jeste dobro i inicijativa privrednika ide u tom smeru. Međutim, procedure usaglašavanja veterinarskih sertifikata za takozvana nova tržišta su dugotrajne i složene, treba ih realizovati. Što se tiče naših izvoznih mogućnosti tu postoji realna šansa, ali je sve to malo na dugom štapu. Pitanje je koliko privrednici u ovom sektoru mogu da izdrže – kaže Budimović.

Dodaje da Vijetnam, prema zvaničnim prognozama, predstavlja potencijalno dobru destinaciju, ali treba usaglasiti sertifikate, potrebno je da njihove inspekcije dođu ovde i obave kontrolu, da odobre izvozne objekte.

Kretanje zbog pandemije je, kako kaže, otežano pa se takvi poslovi često stavljaju „na čekanje” uz obrazloženje da nije odbijeno ali nije ni regulisano. Prema njegovim rečima, tržište CEFTA je najizvesnije mada su i te države zatrpane proizvodima iz Evropske unije.

Rusija je, s druge strane, postigla samodovoljnost u proizvodnji svinjskog i pilećeg mesa, čak živinsko meso mogu da ponude za izvoz.

– A tekuće obaveze za privrednike idu, energija, plate, remont opreme, poreske obaveze... Turbulencije se dešavaju, bez obzira na to što je država preduzela korake da to stanje ublaži –  naglašava Nenad Budimović.

Kina povećala uvoz svinjetine

Bez obira na sve ove pokazatelje globalni uvoz mesa u 2020. bio je u porastu, prevashodno zbog povećanja narudžbina iz Kine za 56,7 odsto u prošloj godini. Uglavnom je rasla kineska nabavka svinjetine zbog obnavljanja državnih zaliha jer je ta zemlja suočena sa velikim posledicama širenja afričke kuge svinja na svojoj teritoriji.

U izveštaju FAO se ističe da ovo ipak nije uticalo na rast svetskih cena jer se većina zemalja izvoznica suočavala sa viškovima na sopstvenim tržištima zbog slabije prodaje usled zatvaranja i drugih ograničenja u vezi sa zdravstvenom krizom.